Osećanja: Raznobojna neba poezije Biljane Dojčinović

U ovoj knjizi ne osećam samo poeziju profesorke Biljane Dojčinović, već i osunčanu salu 128 na Katedri za opštu kniževnost, vidim onaj pogled kroz prozor na Knez uvek pun ljudi, osećam miris te slušaonice, sećam se svoje sveske i rukopisa, jakne koju sam nosila, svoje kose farbane u crveno kako pada sa strane dok pišem.... Continue Reading →

Sećanja i duksevi

Kako sam obukla @froncla.rs duks prvi put posle prve godine srednje škole i zašto je ovo jedini koji želim da obučem? ✨Ne znam kako ste vi odrastali, ali ja sam kroz celu osnovnu i srednju išla u vrlo jednoličnoj odeći koju su činile farmerice i duksevi. Mrzela sam što ne mogu da biram šta želim da obučem... Continue Reading →

Osećanja: samo glamur i preispitivanja

Šta znači postići dovoljno, i kad je dovoljno, šta treba da se dogodi da bih smatrala da sam dovoljno dobro uradila, dovoljno stvari postigla? Ne znam. O tome često razgovaram na psihoterapiji. Sve što spolja izgleda kao uspeh samo su stvari koje spontano radim, i teško mi je da ih razumem kao nešto vanredno, nešto... Continue Reading →

Osećanja: telo i obaveze

Radni naslov teksta: ustala sam sa mnogo ideja ali sistem neće 😊Već neko vreme ponovo radim od kuće i tu su mi uslovi za rad savršeni. Ako ne mogu više da sedim, mogu da legnem, ako me boli rame ili ruka mogu samo da se uvijem u ćebe i ne postojim 20 minuta. Mogu da... Continue Reading →

Beleženja: Oziris i zabrinutost

“Pa ti si uvek zabrinuta” - Ivan šaljivo odgovara kad god kažem da mnogo brinem. U našoj kući to je sasvim normalno stanje, ja brinem i ponirem u dubine svega najgoreg ikada što može da se dogodi, dok pokušavam da se održim na površini kao neplivač kad hrabro uskoči u more. Brinem o svemu što... Continue Reading →

Osećanja: grljenje uspomena

Pre godinu dana pisala sam o svom ocu čitajući knjigu “Devojka sa pomorandžama”. Ovih dana nastojim da dokučim zbog čega mi je na javi tako teško da osetim koliko mi nedostaje. Mogu da pričam o njemu koliko god je potrebno i uvek me to raduje, i kad me neko pita kakav je bio satima bih... Continue Reading →

Beleženja: ko stoji iza uspeha?

Iza svakog mog napora da promenim svet na bolje stoji ovaj čovek koji je junački izdržao sve moje strahove, dane kada sam nefunkcionalna jer mi se organizam isključuje, plakanja od stresa, užas pred saznanjem da mogu da pogrešim nešto, tešio me kad ne mogu da spavam od brige hoću li sutra biti dovoljno dobra govoreći... Continue Reading →

Komentar: Kintsugi tijela

“Ovo je priča o tijelu. Njegovoj borbi da se oseti cjelovitim dok ga stvarnost rastavlja na fragmente. (…)Tvoj odraz u ogledalu ima velike, širom raširene oči. Kaže ti da je najgore prošlo. Uvjerava te da je ovaj početak ustvari kraj. Jer vrijeme nije stvarno. Vrijeme je čekanje. Čekanje nalaza koji će odrediti putanju budućnosti.” Ovo... Continue Reading →

Website Powered by WordPress.com.

Up ↑